Cena SMS-a iznosi 200 din ili 500 din (PDV se ne naplaćuje). Svi operateri su se odrekli svoje zarade.
Cena SMS-a iznosi 200 din ili 500 din (PDV se ne naplaćuje). Svi operateri su se odrekli svoje zarade.
Cena SMS-a iznosi 200 din ili 500 din (PDV se ne naplaćuje). Svi operateri su se odrekli svoje zarade.
Cena SMS-a iznosi 200 din ili 500 din (PDV se ne naplaćuje). Svi operateri su se odrekli svoje zarade.
Dragan i Verica Arsenijević, sa četvoro dece i starim bakom i dekom žive u staroj kući od blata. Kuća je oronula, u jako lošem stanju, bez vrata i improvizovanim prozorima, ali i dalje ne gube nadu da će se pojaviti dobri ljudi i pomoći im da stvore normalne uslove za život.
"Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način"
Dragan i Verica Arsenijević, mladi bračni par, koji je odlučio da ostane da živi u rodnom selu Rlica, na obroncima planine Jastrebac, kod Kruševca, sa svoje četvoro male dece i Verinim rodeljima, starinom Dragojem i vrednom majkom Srbijankom, svaki dan započinju sa borbom i nadom za bolji život.
Selo Rlica nalazi se na obroncima planine Jastrebac i skoro da je ostalo samo par kuća u kojima žive samo starci i da nije ovog mladog bračnog para delovalo bi kao da je sve zamrlo.
Ono što ovo, nekada puno selo ljudi, danas čini jedino živim jesu njihova deca Sofija(14) , Sara(12), Lazar(10) i Petar(2). Otac Dragan trudi se da zaradi svaki dinar kako bi izdržavao porodicu, dok Vera ostaje kod kuće brinući se za decu i svoje stare roditelje. Baka Srbijanka, trudi se da radeći u nadnici i ona pomogne da deca imaju bar za najosnovnije potrebe.
Your browser does not support the video tag.
Nažalost, život i njihov rad nije nimalo lak. Koliko god se trudili, ima dovoljno samo da bi se prehranili, za sve ostalo zavise od dobrih ljudi koliko im pruže i pomognu da imaju za hranu i osnovne namirnice.
Sofija, Sara i Lazar, svaki dan putuju do škole, obezbeđenim prevozom od opštine, a nekada prinuđeni su da ih deda odveze traktorom, jer je put kroz planinu neprohodan. Uprkos svemu, deca se trude da pohađaju redovno školu i budu dobri đaci. Kažu da se raduju svakom danu u školi, jer tamo imaju drugare, dok u selu nemaju nikog sa kim bi se igrali. Deda Dragoje je, još davno, dok je bio u snazi i mogao da radi, započeo koliko toliko bolju kuću za svoju porodicu ali bolest i male mogućnosti zarade na selu, omeli su ga da je završi do kraja. Zato svi žive u staroj kući od blata, u koju kada uđete, srce i duša vas zabole, od pomisli da neko može da živi u takvim uslovima. Kuća je stara preko sto godina, potpuno nefunkcionalna za normalan život, krov samo što se nije srušio, a kada pada kiša, kao da ga nema.
Kažu da leti im je lako ali svaka zima im je borba za opstanak.Više puta su pokušavali da dovrše kuću koju je Dragoje započeo, bilo je dosta raznih obećanja sa svih strana da će im ljudi pomoći ali sve se završilo samo na obećanjima. Kao i uvek, veliki broj ljudi im zamera sto sami ne zarade, ne znajući koliko gorčine i tuge, koliko razočarenja, koliko osude, koliko tuge ima u njihovim srcima. Težak život mališana, roditelji, baka i deka nadoknađuju ogromnom ljubavlju. Zimi svi zajedno spavaju i greju se, i to decu uvek raduje.
Kad biste imali priliku da posetite porodicu Arsenijević, i uverite se u kakvim uslovima u 21. veku odrastaju ova deca, bili biste zaprepašćeni da smo kao ljudi, i kao nacija postali toliko ravnodušni prema tuđim mukama.
Prosto ne biste mogli da verujete da toliko dugo godina ova porodica gaji nadu da će ta, za mnoge mala pomoć, konačno stići na njihova vrata i da će obezbediti deci bar ono najosnovnije, kupatilo da mogu da se normalno kupaju, topli dečiji krevet i da zimi im ne bude hladno.
Tako malo je potrebno da ova porodica dočeka da se ispuni njihova dugogodišnja želja, da im neko pomogne da završe započetu staru kuću i da imaju siguran krov nad glavom. Zato neka svako pomogne koliko može, neka svako bude deo akcije u kojoj ćemo pokazati da smo još ljudi, da jos ima bar malo čovečnosti u nama, da imamo emocije i saosećanje za tuđu muku i brigu, da nismo samo ljudi, koji osuđuju druge i traže izgovore zašto da ne pomognu, neka svako priloži NAJMANJE što može i to će biti dovoljno da ovu porodicu učinimo srećnom.
Porodici Arsenijević je potrebna rekonstrukcija kuće. Kuća u kojoj trenutno žive je od blata bez osnovnih uslova za život.
Ovim putem molimo sve ljude dobre volje da pomognu porodici Arsenijević da obnove kuću, tako što će poslati SMS sa brojem 209 na 2407. Uplate za pomoć mogu da se izvrše i na dinarski i devizni račun korisnika i putem E-doniraj internet plaćanjem platnim karticama iz celog sveta, kao i preko platforme PayPal.
Cena SMS poruke iznosi 200 dinara. PDV se ne naplaćuje. Mogućnost slanja SMS poruke imaju korisnici MTS, Yettel, A1 i Globaltel mreže.
Uplata operatera za 04/24 06.06.2024. |
Porodica Arsenijević Korisnik: 209 |
10000.00 RSD |
Miodrag Lapčević 07.05.2024. |
Porodica Arsenijević Korisnik: 209 |
12000.00 RSD |
Mladen Radojkovic Via PayPal 26.04.2024. |
Porodica Arsenijević Korisnik: 209 |
2040.00 RSD |
Natasa Radojkovic Via PayPal 25.04.2024. |
Porodica Arsenijević Korisnik: 209 |
2040.00 RSD |
Miodrag Lapčević 25.04.2024. |
Porodica Arsenijević Korisnik: 209 |
970.00 RSD |
Marko Dragonjić 23.04.2024. |
Porodica Arsenijević Korisnik: 209 |
10000.00 RSD |
Aleksandar StanojeviĆ 23.04.2024. |
Porodica Arsenijević Korisnik: 209 |
3000.00 RSD |
Najjednostavniji način pomoći korisnicima je slanjem SMS poruka na namenski dodeljeni broj. Svaki od korisnika ima različiti broj koji treba uneti u teskt poruke i poslati na broj 2407
Saznaj višeSa ciljem da pomognemo lečenju obolelih, ustanovama i udruženjima, korisnik Fondacije postaje se veoma jednostavno. Potrebno je da budući korisnik ispunjava sve navedene uslove iz Pravilnika.
Saznaj više